Светосавске беседе
- Детаљи
- Надређена категорија: Литерарни радови
- Категорија: Светосавске беседе
Растко,
Иако те нисам могао упознати, осећам као да причам са тобом док учим о твом животу у школи. Учимо како си ти, иако си био млади кнез, одлучио да напустиш богатство и удобност своје породице да би служио људима и Богу. Твоја храброст и вера у оно што радиш инспиришу људе и данас.
Моја жеља за твој рођендан је мир у свету. Верујем да би и ти то желео, јер су твоје идеје о слози, љубави и образовању увек имале за циљ да људи живе у миру и поштују једни друге, а данас нам тај мир и међусобно поштовање нарочито требају.
Највише ме је ојачала твоја одлука да се одрекнеш престола и богатства да би следио свој пут монаха и помагао људима. Твоја храброст да пратиш своје снове даје ми снагу да верујем у себе. Као ученик прве године, често нисам сигуран у своје одлуке и бојим се неуспеха, али ме твоја прича учи да треба бити храбар, следити свој пут и не одустајати лако. Мој пут фудбалера подсећа на твој пут монаха, јер као што си ти имао дисциплину и посвећеност, тако и ја сваког дана тренирам, учим нове ствари и радим на томе да постанем професионални фудбалер.
Твој живот ме учи да је важно не само пратити сопствени циљ, већ и помагати другима. Као што си ти кроз школе и манастире помагао људима да уче и расту, тако и ја кроз фудбал покушавам да будем добар тимски играч, да играм поштено и да инспиришем своје другове.
Зато ти данас шаљем своју захвалност и поштовање. Надам се да твоја мудрост и храброст и даље инспиришу људе, као што инспиришу мене. Надам се да твоје име никада неће бити заборављено и да ће твоје дело остати пример снаге и вере заувек.
Хвала ти!
- Прегледа: 502
- Детаљи
- Надређена категорија: Литерарни радови
- Категорија: Светосавске беседе
Драги Растко,
Данас ти не прилазимо као икони са фреске, већ као човеку који је некада био младић, радознао, немиран и храбар да изабере свој пут. Зато ти се обраћамо једноставно и искрено, онако како ђаци говоре ономе ко их и данас учи.
За твој 850. рођендан не бисмо ти пожелели ни злато, ни славу, јер си то одавно превазишао. Пожелели бисмо ти да те и даље препознајемо у себи; да у сваком ученику који се пита ко је и куда иде постоји бар мало Растка, човека који се није бојао да мисли другачије. Пожелели бисмо ти да твоја вера не буде реч, већ дело; да твоја мудрост не остане у књигама, већ да живи у нашим одлукама. У времену брзине, површности и буке желимо ти да нас и даље учиш тишини, стрпљењу и знању које има смисла. Важно нам је да ти кажемо да ниси далек, да те не гледамо само као свеца, већ као учитеља који разуме наше дилеме, страхове и снове; као некога ко нас подсећа да образовање није само учење за оцену, већ изградња човека.
Ако данас можемо нешто да обећамо, онда је то ово - трудићемо се да будемо достојни онога што си започео; да будемо људи који мисле, питају, разумеју и поштују друге; да будемо људи који знају да знање без доброте није довољно. Срећан ти рођендан, Растко! Хвала што си темељ, али и путоказ. Хвала ти што нас и после 850 година учиш како се постаје човек!
- Прегледа: 506
- Детаљи
- Надређена категорија: Литерарни радови
- Категорија: Светосавске беседе
Драги Свети Саво,
Овим путем Ти се не обраћамо само као учитељу, светитељу и првом српском архиепископу, већ и као неком ко је некада био само дечак звани Растко. Дечак који је, упркос томе што је имао све, изабрао врло тежак животни пут - пут одрицања, искушења, пут тражења оног доброг у људима.
Када размишљам шта бих ти пожелела за рођендан, пожелела бих да те се не сећамо само једном годишње и да те не сматрамо само великим државником и црквеним вођом, што ти без сумње јеси, него особом која није марила за савршени живот који јој је био пружен, а који би многи од нас, што управо ово слушамо, данас пожелели. Уместо удобности и раскоши, ти си изабрао пост и одрицање; уместо моћника коме сви угађају, ти си изабрао да будеш последњи и да служиш другима; уместо узимања, које је тако природно ишло уз твој положај, одабрао си непрекидно давање.
Зато сматрам да треба да те се сетимо увек када пружимо помоћ некоме коме смо приметили да је потребна; рецимо када причамо са другом који је несрећан, усамљен, када будемо, проводимо време са њим, шетамо се, разговарамо... Или када некоме ко нас је повредио опростимо и наставимо са њим даље, без мрштења и лоших мисли. Или када на улици, људе, потпуне незнанце, доживљавамо без грча и суздржаности, благонаклоно и отворено. Тада треба да помислимо на тебе, тада када покушавамо да покажемо да смо бољи од оног што смо били раније.
Зато ти данас поред “хвала” дајем једно велико “обећавам”. Обећавам да ћу се трудити да знање које стекнем користим за добро, да ми речи не буду празне, да у школи не учим само за оцене, већ за живот, за живот који је преда мном баш као што је некада био и пред тобом, Растком.
У име свих нас, срећан ти 850. рођендан! Нека твој тиха присутност и мудрост говоре гласније од буке овог света.
- Прегледа: 498
- Детаљи
- Надређена категорија: Литерарни радови
- Категорија: Светосавске беседе
Срећан ти 850. рођендан, Растко!
На данашњи дан, обраћам се Светом Сави, али не формално или из неке навике, већ из потребе да његово дело упоредим са нашом стварношћу.
Јер ако је пре више од осам векова, у друштву које је било неразвијено, затворено и дубоко несвесно значаја образовања, било могуће поставити темеље знања, права и друштвене одговорности, онда је бесмислено да ми данас тврдимо да то није могуће.
Свети Сава је живео у времену које је по степену образовања било далеко од тадашњих држава у околини. Ипак, разумео је нешто што ми, упркос свим ресурсима, институцијама и формалној близини старом континенту, често одбијамо да разумемо: да без образовања нема развоја, без знања нема слободе, а без критичког мишљења нема демократског друштва.
Темељи које је он поставио нису били само верски, као што наш народ мисли – они су били цивилизацијски. Образовање, право и одговорност нису припадали само елити, већ су замишљени као основа друштва. Управо на тим темељима надовезали смо се ми; или смо бар добили историјску шансу да то учинимо.
У савременом свету, образовање је кључна вредност. Оно је предуслов за владавину права, за једнакост. Образовани људи треба да раде у својој струци, ослобођени корупције, политичкох притисака и злоупотребе положаја. Ово нису апстрактни идеали, то су стандарди сваког уређеног, модерног друштва.
Кад бих позвао Светог Саву да, 8 векова након свог рођења, дође у посету имао би шта да види, јер се од његовог времена ништа није променило: друштвена реалност Србије данас показује озбиљан раскорак између вредности и њене примене у пракси. Систем је неефикасан: присутна је корупција и злоупотреба положаја, демократски поредак је нарушен, а критичко мишљење и одговорност су потиснути.
Зато је важно запитати се - зашто? Зато што без образовања нема друштва. Без образовања нема активних грађана, већ само пасивни неми посматрачи и овце за шишање.
Критичко мишљење, које се стиче учењем, анализом и слободном разменом идеја, представља срж вредности старог континента и основа је сваке истинске демократије.
Ако је Свети Сава могао у тадашњој Србији да препозна потребу за развојем знања и интелигенције, онда је поражавајуће што данашња Србија, са свим савременим могућностима то и даље не препознаје. Као да свесно, или чак намерно, остајемо заробљени у примитивизму и страху од образовања. Образован човек поставља питања, а питања угрожавају неодговорне људе.
Зато данас Светом Сави не желим свакодневне честитке. Желим му да његово дело које је на овој територији започео не остане само симбол. Желим му да га коначно разумемо и да образовање схватимо као обавезу, а не формалност.
Управо ту лежи и наша одговорност. Као млади људи, ученици, као будући носиоци овог друштва, дужни смо да знање користимо у служби правде, солидарности и једнаких шанси. То је дужност сваког друштва и суштина европскох вредности Ако је Свети Сава могао да започне тај пут, у времену које му није било наклоњено, а није било наклоњено ни према његовој идеји, онда немамо изговор да данас не наставимо да идемо тим путем.
- Прегледа: 533
- Детаљи
- Надређена категорија: Литерарни радови
- Категорија: Светосавске беседе
Свечана беседа поводом 850 година од рођења Светог Саве
Поштовани професори, ученици и гости,
Данас смо се окупили да обележимо један посебан дан. Данас славимо 850 година од рођења Светог Саве! Можда звучи чудно да некоме ко је живео пре толико година честитамо рођендан, али Свети Сава није био само значајан за период у ком је живео, већ и за све векове који су му следовали. Зато нам је данас циљ да му се обратимо директно.
Драги Растко,
Данас ти честитамо 850. рођендан. Иако је прошло много година од када си живео, твоје име и даље сви знамо. Спомињемо те у школама, учимо о теби и сваке године се подсећамо зашто си важан. Ти си могао да изабереш лакши пут. Могао си да имаш све, али си одлучио да кренеш другачијом стазом - изабрао си знање, мир и цркву испред славе. Због тога те данас памтимо, зато си и даље важан.
Ми данас живимо у потпуно другачијем времену. Све се дешава брзо, сви желе хитро одговоре, па нам је потпуно незамисливо да живимо као ти. Твоја прича нас подсећа да не мора увек све и одмах и да срж није у материјалним стварима, већ у стрпљењу, вери, знању и доброти које си поставио као праве вредности.
Као ученици често се сусрећемо са обавезама, тестовима и оценама. Некад нам се не учи, некад нам је тешко да пронађемо мотивацију, али кроз твоје чинове схватамо да знање није само школска обавеза, већ нешто што нам остаје за цео живот. Показао си да се учењем, мудрошћу и врлином граде човек и народ.
Такође, показао си нам колико су важни међусобни мир и разум код људи. Уместо свађа и подела, ти си бирао разговор и слогу. Истакао си то када си помирио своју браћу Вукана и Стефана. То је нешто што се данас много цени, посебно у времену када се људи често не слажу и тешко прихватају једни друге.
На твој рођендан желимо да ти покажемо да вредности које си оставио нису застареле и да су и данас важне. Ми млади још увек учимо ко смо и шта желимо да будемо кад порастемо. Некад грешимо и нисмо сигурни у своје одлуке, али твоји подухвати нам показују да је важно остати доследан себи и не одустајати од онога у шта верујеш. Од тебе смо научили да треба да поштујемо друге и да им помогнемо кад год можемо. То су ствари које немају цену. Из тог разлога ти данас не доносимо поклоне, већ једно обећање. Обећање да нећемо заборавити оно што си нас научио и све оно што си оставио иза себе.
И за крај можемо само да кажемо: срећан ти 850 рођендан Растко! Хвала ти на свему што си нас научио, јер овом честитком желимо да ти покажемо одговорност и сабраност коју смо стекли захваљујући теби. Сад разумемо значај твојих дела која нам поручују да прошлост треба да чувамо, а будућност да градимо.
- Прегледа: 545
