Литерарни конкурс - "ОБРАЗ И СВЕТЛОСТ"
- Детаљи
- Надређена категорија: Литерарни радови
- Категорија: Литерарни конкурс - "ОБРАЗ И СВЕТЛОСТ"
Митови и легенде могу да се одгонетну здравим разумом, али шта се деси када је ‚‚камера” та која приповеда такву једну причу? Без неке алатке, тешко се може видети кроз лажи које шапућу и живи и мртви. Ах, али наравно, бесане ноћи нису право време за мистерије које може крити једна направа као што је фотографска камера, и Себастијан је то врло добро знао. То га и даље није спречило да себе поново нађе будан у сред ноћи како зури у направу коју је његов деда направио. Многа питања су се крила иза објектива овог уређаја, али то све може да сачека јутро.
Три јаја на око, парадајз, паприка, со преко тога… нормалан доручак за јединог професионалног фотографа у Чикагу. Доручак представља најмирнији део дана за Себастијана, пре него што се позабави клијентима. Ујутро се чак не чују ни радници са оближњег градилишта. Доказ да цео град воли да спава и после осам, осим особе која га је позвала на телефон баш кад је сео да једе. С нестрепљењем је отишао да се јави.
- Прегледа: 611
- Детаљи
- Надређена категорија: Литерарни радови
- Категорија: Литерарни конкурс - "ОБРАЗ И СВЕТЛОСТ"
ОБРАЗ И СВЕТЛОСТ
Последња вожња ка западу
Сунце је тонуло иза црвених брда Њу Остина док је прашина тихо плесала изнад главног пута. Ваздух је мирисао на суву траву и барут – мирис који је пратио сваки град на овој страни границе. У малом салуну у месту званом Рио Браво, за једним климавим дрвеним столом седео је човек по имену Кејлеб Морган.
Био је то типичан човек Дивљег запада: излизани шешир, стари кожни капут и поглед који је видео превише. Није био ни херој ни зликовац – барем не више. Некада је јахао са бандама, пљачкао возове и бежао од закона. Сада је само покушавао да преживи довољно дуго да пронађе мир.
Али мир је ретко налазио људе попут њега.
- Прегледа: 589
- Детаљи
- Надређена категорија: Литерарни радови
- Категорија: Литерарни конкурс - "ОБРАЗ И СВЕТЛОСТ"
Образ и светлост
Планина Тара у позно лето уме да буде подједнако заносна и сурова. За породицу Филиповић, ово путовање није било само прилика за одмор, већ традиција коју је отац Синиша негује годинама. Као инжењер који је веровао у ред и дисциплину, Синиша је често говорио да се у природи најбоље види ко је од каквог материјала саздан. Мајка Љубица, увек тиха, али стуб породице, пратила га је благим осмехом, док смо ми, синови, на то гледали са помешаним осећањима.
Ја, Ђорђе, са својих шеснаест година, већ сам почео да осећам терет очевих очекивања. Петар, коме је било тек дванаест, још увек је свет посматрао кроз призму авантуристичких романа. Те вечери, док се сунце полако повлачило иза оштрих врхова, нисмо ни слутили да ће концепт „образа” о којем је отац често говорио, постати питање опстанка.
- Прегледа: 596
- Детаљи
- Надређена категорија: Литерарни радови
- Категорија: Литерарни конкурс - "ОБРАЗ И СВЕТЛОСТ"
Постоје места у којима ноћ не долази тихо. Спушта се нагло, као пресуда, бришући обрисе кућа, путева и лица, остављајући човека самог, у милост и немилост са сопственим мислима. У таквом селу, на рубу брда, далеко од градских светала, живела је светлост коју нико није умео да именује. Није се палила шибицом, није се гасила ветром. Била је присутна само онда када би човек остао веран себи када би изабрао истину, иако нико други не би видео његов избор.
Марко, син сеоског ковача, одрастао је уз звук чекића који удара о наковањ. Тај ритам пратио га је од детињства и научио га да се ништа вредно не ствара лако. Његов отац био је човек мало речи, али снажног погледа. Говорио је да се гвожђе мора најпре загрејати да би се обликовало, али да образ не сме да се загрева лажима, јер тада омекша и изгуби облик.
- Прегледа: 743
- Детаљи
- Надређена категорија: Литерарни радови
- Категорија: Литерарни конкурс - "ОБРАЗ И СВЕТЛОСТ"
Образ и светлост
Острво је мирисало на дим, со и мокру земљу. Ветар је носио пепео преко брда и поља, лепећи га за кровове спаљених кућа. Тишина која је остајала после напада била је тежа од буке битке као да је само острво задржавало дах.
Рјузен Такеда одрастао је на том острву, у утврђењу свога ујака Хира Такеде. Хиро је био човек навика, реда и старих правила. За њега, живот самураја није био ствар избора, већ дужности која се не преиспитује.
Рјузен је као дечак слушао ујакове приче о прецима и биткама. Није у њима било много поезије само јасна порука да самурај мора стајати отворено пред непријатељем и прихватити исход, какав год био. Рјузену је то тада деловало исправно. Свет је био миран, а правила су имала смисла.
Када су се непријатељски бродови појавили на хоризонту, тај свет се распао.
- Прегледа: 594
