Реч директора

Издвајамо...

Светосавска академија

“Жена је у темеље српства узидана, да пришива рукав за кошуљу, браћу за рођаке, земљу за облаке”

Ових дана, уочи Савиндана, није било могуће да се не сетим оне Бећковићеве „ Приче о Светом Сави“, када због јаког мраза Свети Сава није могао да узме камен и да се одбрани од бесних паса јер је земља била замрзнута. Долазећи на свечану академију и гледајући нас онако свечане, радосне, шарене и умивене питала сам се да ли је заиста „ проклета земља у којој су пашчад пуштена и камење свезано“? Нападају ли бесни пси свакога ко се нађе на Савином путу?

Поздравна беседа директора Вукашина Лазовића Ломљење славског колача

Као одговор на то моје питање дочекао ме је призор никад пуније сале! Иако се то могло учинити и помало некомфорно и неудобно суштина је да је много света дошло да види и чује шта деца имају да кажу и покажу.

После обреда и поздравне речи нашег директора, своје умеће су показали наши драги пријатељи  из Гимназије број два из Нижњег Новгорода. Са собом су донели дах руске степе и ведрину и радост руских циганских романси. Посебно су нас освојили неодољиви Каћа и Саша, својом песмом, шармом и непосредношћу.

 
Поздравни говор гошћи из Русије Наступ руских плесача

Нашу децу је припремала колегиница Светлана Петровић, професор српског језика и књижевности. Нова, млада колегиница, унела је нову димнезију у поимање синтезе речи и покрета и надоградила то понеком апстрактном идејом. Смело, модерно, ефектно.

За избор музике и овације које је хор наше гимназије заслужио и ове године је била задужена професорица Марина Алексић.

Тема овогодишње свечане академије је српска жена. Жена кроз историју, жена као жртва која је узидана у темеље нашег националног идентитета.

 
Детаљи са академије Наступ школског хора

Од младе Гојковице, преко Јефимије и кнегиње Милице до Милунке Савић , Надежде Петровић и Десанке Максимовић. Смењивале су се потресне приче жена чији су подвизи равни Хомеровим јунацима.

„ Благо народу који  памте по жртвама а не по злочинима“ је реченица којa je  још дуго после нас остала у тами позоришне сале осликавајући неизвесну будућност нашег народа.

проф. Милица Лазовић